Tokom meseca u kojem se obeležava Međunarodni dan Roma i Sinta, odlučili smo da istražimo položaj Romkinja u Italiji kroz glas osobe koja svakodnevno deluje na terenu. Svoje viđenje deli Saska Jovanović, aktivistkinja i osnivačica udruženja ROMNI i ROWNI. Poreklom iz Srbije, godinama živi i radi u Italiji, gde se zalaže za osnaživanje žena i bori protiv višeslojne diskriminacije s kojom se Romkinje suočavaju. Razgovor vodi Klaudija Kompani.
Pitanje: Počnimo od jednog pitanja koje može pomoći da bolje razumemo italijanski kontekst u kojem radiš: koje su neke od najboljih praksi koje su se u Italiji pojavile kada je reč o osnaživanju Romkinja na lokalnom nivou?
Odgovor: Pre svega, želim da se zahvalim na ovoj prilici – zaista mi je čast što mogu da podelim rezultate višegodišnjeg rada udruženja poput ROMNI i ROWNI. Posebno u ovom trenutku u kojem se nalazimo, smatram da je izuzetno važno govoriti o tome kako se prava manjina, uključujući RSC zajednicu, razvijaju – ili bolje rečeno, nazaduju. Da se vratim na tvoje pitanje: osnaživanje Romkinja je proces koji dolazi „odozdo“, koji se gradi iz dana u dan i počinje neposrednim uključivanjem samih žena.
Jedan vrlo značajan primer je tekući projekat RomniMe, koji uključuje – i dalje uključuje – mlade Romkinje u aktivnosti vršnjačkog mentorstva: devojke, uz podršku mentorki volonterki, bave se konkretnim temama kao što su pristup uslugama, zdravlje i zapošljavanje. Ovaj model je osnažio njihovo samopouzdanje i samostalnost.
Druge dobre prakse uključuju: Obuke koje ROMNI sprovodi o ekonomskoj nezavisnosti i ženskom liderstvu;
Zajednički prostori ROWNI-ja za majke i ćerke, koji podstiču važne međugeneracijske veze;
Kulturne aktivnosti poput časova plesa, koje su imale dubok i neočekivan uticaj, postajući mesta za dijalog o identitetu, diskriminaciji i rodno zasnovanom nasilju.
Za mnoge devojke, ples je postao način da se ponovo povežu sa svojim kulturnim korenima – na kritičan i konstruktivan način.
Pitanje: Sve ove inicijative pokazuju koliko je važna uloga organizacija u zajednici. Da li u Italiji postoje nevladine organizacije koje vode Romi?
Odgovor: Ima ih nekoliko, ali svakako nisu u većini. One koje postoje daju sve od sebe – praktično, kroz podršku zajednicama u svakodnevnim izazovima poput pribavljanja dokumenata, pronalaska posla ili rešavanja stambenog pitanja – ali i ulogom mosta prema institucijama.
Pitanje: Jasno je da radite mnogo. Znam da su i vaša udruženja aktivna u borbi protiv višestruke i intersekcionalne diskriminacije. Možeš li nam reći kakvu ulogu u tome imaju romske nevladine organizacije?
Odgovor: Romske organizacije igraju ključnu ulogu. One ne samo da predstavljaju autentičan glas zajednice, već često popunjavaju prazninu tamo gde izostaje javna intervencija. Nude obuke iz liderstva, mentorstvo i profesionalno usmeravanje, ali što je još važnije – pružaju Romkinjama priliku da budu nositeljke promena, a ne samo korisnice. Nažalost, antiromski rasizam i dalje postoji u Italiji i pogađa čitavu zajednicu. Romkinje se, pored toga, suočavaju s višestrukim oblicima diskriminacije – po osnovu pola, etniciteta i socijalnog statusa – ukratko, to je pitanje složene i preklapajuće diskriminacije.
Nevladine organizacije odgovaraju na to stvaranjem sigurnih prostora, pružanjem konkretnih prilika i promocijom ženskog liderstva. Ipak, bez stabilnog finansiranja, teško je obezbediti kontinuitet. Ove organizacije su prave društvene infrastrukture i kao takve bi trebalo da budu podržane.
Pitanje: Često si pominjala nedostatak institucionalne podrške. Po tvom mišljenju, koje bi prioritete trebalo postaviti kako bi se konkretno unapredio položaj romske zajednice – a posebno Romkinja, koje se često suočavaju sa dodatnim nejednakostima? Koje su ključne preporuke za javne politike?
Odgovor: To je složeno pitanje, jer postoji mnogo aspekata koje treba obuhvatiti. Ipak, pokušaću da sažmem ono što smatram ključnim tačkama od kojih treba krenuti.
Jedan jednostavan, ali suštinski princip jeste da najdelotvornije politike dolaze iz same zajednice. Zato je moja prva preporuka da se ojača direktan dijalog sa romskom zajednicom – a posebno sa Romkinjama. To takođe podrazumeva i zvanično priznanje romskih nevladinih organizacija kao relevantnih aktera: institucije bi trebalo da se obraćaju nama kako bi razumele stvarne potrebe zajednice. Mi možemo da ponudimo dragocena saznanja i da budemo konkretan most između institucija i baze.
Ali da bi taj dijalog funkcionisao, neophodno je obezbediti stabilno finansiranje – terenski rad zahteva vreme, veštine i resurse.
Još jedan ključan aspekt je zagarantovan pristup obrazovanju i stručnom usavršavanju. Dobar primer za to je projekat RomniMe, koji bi trebalo da postane deo javnih politika, uz sistemsku finansijsku podršku. Konkretno, za mlade Romkinje obrazovanje mora biti praćeno stipendijama – samo tako će mnoge porodice biti podstaknute da podrže školovanje i stručno osposobljavanje svojih ćerki.
Takođe je važno ulagati u žensko preduzetništvo u romskoj zajednici, kroz alate kao što su etički mikrokrediti i kroz jačanje kulturnih i društvenih aktivnosti koje vode žene.
Zapravo, samozapošljavanje je često realnija opcija nego traženje zaposlenja, upravo zbog prisutne predrasude na tržištu rada. I konačno – a možda i najvažnije – potrebna je sistemska borba protiv antiromskog rasizma. To podrazumeva stalne kampanje podizanja svesti, obavezne obuke za zaposlene u javnom sektoru i uvrštavanje borbe protiv antiromskog rasizma među najviše prioritete evropskih politika protiv diskriminacije.
Pitanje: Vrlo jasno i snažno izlaganje. Da li želiš da nas za kraj ostaviš s nekom porukom?
Odgovor: Romska zajednica se često posmatra kao problem – a to je neprihvatljivo. Integracija zajednice nikada ne bi smela da bude shvaćena kao problem za jedno demokratsko društvo. Svi smo ljudi i zaslužujemo da se svuda osećamo dobrodošlo.
I pre svega – mi Romkinje nismo problem koji treba rešavati. Mi smo izuzetni resurs za društvo. Ali potrebno je da nam se omogući prostor da to i pokažemo. Dokle god budemo primorane da sakrivamo svoj identitet kako bismo bile prihvaćene, nećemo moći da ostvarimo istinsku promenu.
Emancipacija Romkinja jeste borba za društvenu pravdu. Mi ćemo svakog dana nastaviti da radimo, ali nam je potrebna podrška institucija, politike i građanskog društva – ozbiljna i dosledna. Jer istinska promena se gradi zajedno.
Na kraju, važno je istaći da je projekat ACADE-ME, čiji je partner organizacija ROMNI – na čijem je čelu Saska Jovanović – posvećen redovnoj objavi informacija, izveštaja i edukativnih materijala koji se bave dugotrajnim neuspesima politika socijalne inkluzije Roma. Projekat u centar borbe protiv antiromskog rasizma, diskriminacije i prepreka za osnaživanje Roma stavlja obrazovanje, podizanje svesti i promociju pozitivnih uzora. ACADE-ME je finansiran kroz evropski program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ (CERV). Za više informacija o projektu ACADE-ME, posetite zvanični veb-sajt.
