Ovaj tekst predstavlja doprinos organizacije ROMNI APS, partnera na projektu ACADE-ME – ubrzanje kapaciteta protiv anticiganizma i diskriminacije u obrazovanju, i govori o prvoj Konferenciji Romkinja održanoj u Hrvatskoj – događaju koji je spojio modu, aktivizam, političku analizu i evropske vizije budućnosti Romkinja.
Zagreb je postao prestonica evropskog pokreta Romkinja
Od 25. do 28. novembra 2025, Zagreb je bio domaćin prve Konferencije Romkinja u Hrvatskoj, koju je organizovao Savez/Unija Roma “KALI SARA”. Događaj je okupio 50 Romkinja iz 19 evropskih zemalja, zajedno sa predstavnicima nacionalnih i međunarodnih institucija, i nametnuo se kao jedan od najznačajnijih trenutaka poslednjih godina za pokret Romkinja u Evropi.
Tokom četiri dana, glavni grad Hrvatske postao je prostor političkog, kulturnog i strateškog dijaloga, ali i slavljenja romske kreativnosti. Konferencija je simbolično otvorena modnom revijom koja je povezala identitet, umetnost i političko zagovaranje.
Kada moda postaje politički jezik: modna revija u hotelu Diplomat
Romska kreativnost u centru pažnje
Dana 25. novembra, u svečanoj sali hotela Diplomat, modna revija je otvorila Konferenciju, stavljajući u fokus romske i neromske dizajnere i brendove. Događaj je prenošen uživo na televiziji Z1 i na Jutjub kanalu Unije Roma „KALI SARA“, pokazujući kako moda može postati snažno sredstvo predstavljanja i kulturne reinterpretacije.
Vođenje između profesionalizma i umetničkog angažmana
Veče su vodili Maja Grubišić i Boris Kosmač, poznat po svom angažmanu u kulturnim i humanitarnim inicijativama. Kosmač je takođe osmislio koreografiju piste i izveo muzičku numeru koja je bila veoma toplo primljena od strane publike.
Nastupi Bojana Jambrošića, Stele Rade i Erike Varge dali su ritam večeri, stvarajući skladan dijalog između zvuka, pokreta i mode.
Dizajneri, brendovi i inovacije: romska moda kao savremena vizija
Romani Design (Mađarska)
Poznati mađarski brend predstavio je kreacije koje spajaju tradicionalne romske motive sa urbanim stilom, pretvarajući modu u jezik identiteta i političkog izraza.
Look Famous (Sisak, Hrvatska)
Pod vođstvom Albine Gaši, brend je prikazao elegantne i moderne kolekcije, ističući ulogu Romkinja u kreativnom preduzetništvu.
Greta Gudelj i malaGbag
Dizajnerka Greta Gudelj predstavila je odevne komade koje odlikuju eksperimentisanje i inovativni krojevi, dok je malaGbag predstavio ručno rađene zanatske aksesoare, naglašavajući značaj romskog zanatstva.
Pista koja spaja profesionalce, Romkinje i javne ličnosti
Među modelima su bile:
- Romkinje iz različitih krajeva Hrvatske,
- profesionalci iz modne industrije,
- poznate javne ličnosti kao što su Aleksandra Grdić, Jelena Katarina Kapa i Katarina Golec.
Zajedničko prisustvo javnih ličnosti i romskih modela poslalo je jasnu poruku: romska moda je sastavni i prepoznatljiv deo savremene scene, a ne marginalni segment.
Jedinstvena konferencija: analiza, predlozi i konkretni ciljevi
Konferencija Romkinja predstavlja ključni iskorak, ne samo zbog svog međunarodnog karaktera, već pre svega zato što ju je inicirala i organizovala romska organizacija, čime je uveden inovativan model koji redefiniše uloge učešća i liderstva.
Godina priprema i analiza na evropskom nivou
Organizacioni odbor, sastavljen od Romkinja iz šest zemalja, tokom godine dana analizirao je:
- nationalne i evropske strategije o romskoj populaciji,
- dokumente Evropske unije i Saveta Evrope,
- istraživanja iz oko dvadeset zemalja.
Analize su pokazale rastuću, ali i dalje nedovoljnu svest o višestrukim oblicima diskriminacije sa kojima se Romkinje suočavaju. I dalje postoje značajni izazovi u pristupu uslugama, socijalnoj zaštiti i ekonomskim prilikama. Kao ključno pitanje istaknuta je potreba za jasnom političkom voljom da se diskriminacija osudi i da se promovišu konkretne mere koje obezbeđuju jednaka prava.
Četiri strateške oblasti Konferencije
Radne grupe su izradile zaključke i predloge strukturisane oko četiri glavna stuba.
1. Političko učešće
Ključni zahtevi uključuju:
- veću zastupljenost Roma u svim telima odlučivanja,
- uvođenje posebnih izbornih kvota,
- mentorski program „Romkinje za Romkinje“
- sankcije protiv političkog nasilja i govora mržnje.
2. Ekonomsko osnaživanje
Osnovni predlozi:
- jačanje romskih inicijativa kroz institucionalna partnerstva,
- pozitivne mere za pristup zapošljavanju,
- podsticaje za poslodavce koji zapošljavaju Romkinje
- i podršku preduzetništvu Romkinja.
3. Obrazovanje
Identifikovanje prioriteta:
- stipendija za odrasle žene,
- kvote za upis u škole i fakultete,
- fleksibilni obrazovni putevi,
- programi podizanja svesti u obrazovnim i administrativnim institucijama.
4. Borba protiv diskriminacije
Predlene akcije:
- uključivanje romske kulture u školske programe,
- zapošljavanje Romkinja kao kulturnih medijatorki u školama,
- suzbijanje diskriminatornih narativa u medijima i društvu.
Ka evropskoj mreži Romkinja sa sedištem u Briselu
Jedan od najambicioznijih ciljeva koji je proistekao iz Konferencije jeste osnivanje međunarodne kancelarije mreže Romkinja u Briselu, u samom srcu odlučivanja Evropske unije.
Kancelarija bi imala zadatak da:
- podrži ciljeve Konferencije na evropskom političkom nivou,
- olakša organizacionu i finansijsku koordinaciju,
- pruži podršku najugroženijim regionima Evrope.
Uloga institucija i značenje slogana „Život posle Konferencije“
Tokom završne plenarne sesije obratili su se predstavnici nacionalnih i evropskih institucija, među kojima su bili:
- Suzana Krčmar, predsednica “KALI SARA”,
- poslanik Veljko Kajtazi,
- predstavnici Predsedništva i Vlade Hrvatske,
- Marko Vešligaj, Evropski parlament,
- Dubravka Šuica, evropska komesarka,
- Georgios Stamatis, Savet Evrope.
Istaknuto je da cilj nije stvaranje izolovanog događaja, već pokretanje konkretnih promena već od naredne godine, što je sažeto u sloganu „Life after life“ odnosno „Život posle Konferencije“.
Ovu poruku dodatno je osnažila Natali Rejes, bivša ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država u Hrvatskoj, naglasivši potrebu da se pređe sa analize na delovanje.
Solidarnost sa romskom zajednicom u Sloveniji
Konferencija je izrazila snažnu osudu takozvanog „Šutarinog zakona“ u Sloveniji, koji je ocenjen kao kršenje ljudskih prava, diskriminatoran i zasnovan na bezbednosnom pristupu prema čitavoj jednoj manjini.
Evropske institucije su pozvane da intervenišu kako bi se obezbedilo poštovanje međunarodnih standarda.
Zaključak: kultura, politika i budućnost Evrope susreću se u Zagrebu
Konferencija Romkinja, zajedno sa modnom revijom kojom je otvorena, predstavlja ključni trenutak za evropski romski pokret.
- Na kulturnom planu, romska moda je pokazala kreativnu snagu sposobnu da preoblikuje javne predstave.
- Na političkom planu, izneti predlozi su trasirali konkretnu strategiju za osnaživanje Romkinja u Evropi.
- Na institucionalnom planu, ideja o evropskoj mreži sa sedištem u Briselu označava jačanje romskog prisustva u prostorima donošenja odluka.
Završna poruka Konferencije – pretvaranje razgovora u akciju – postavlja jasan i ambiciozan put za budućnost.
Za više informacija o projektu ACADE-ME – ubrzanje kapaciteta protiv anticiganizma i diskriminacije u obrazovanju, posetite veb-sajt projekta (ubaciti link).
