Škola igra važnu ulogu u obezbeđivanju pravičnih i inkluzivnih uslova za sve učenike. Važan deo toga predstavlja odnos između nastavnika i učenika, koji može imati značajan uticaj na dobrobit deteta, njegovu integraciju u školsko okruženje i obrazovna postignuća. Laura Kovač, mlada Romkinja iz Slovenije, bavila se ovim pitanjima u svom master radu, u kojem je sprovela istraživanje među učenicima romske nacionalnosti i njihovim majkama, pod mentorstvom dve profesorke. Fokusirala se na to kako oni doživljavaju svoje odnose s nastavnicima i kako ti odnosi utiču na njihovo školsko iskustvo.
Šta kažu istraživanja?
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 20 učenika Roma i 20 majki. Korišćenjem polustrukturisanih intervjua, istraživači su prikupili mišljenja o tome kako učenici i njihove majke doživljavaju odnose s nastavnicima, njihovo predavanje i ocenjivanje znanja.
Većina učenika je opisala svoje nastavnike kao prijateljski nastrojene, spremne da pomognu i razumeju. Naglasili su da nastavnici dobro objašnjavaju gradivo i da ih često štite od mogućih predrasuda drugih učenika. Neki učenici su istakli da nisu svi nastavnici jednako ljubazni, iako to ne povezuju nužno sa svojom pripadnošću romskoj nacionalnosti, već pre sa ponašanjem samih učenika. Uopšteno, učenici su imali utisak da ih nastavnici tretiraju pravedno, posebno ako se trude i poštuju pravila na času.
I majke su pozitivno ocenile svoje odnose s nastavnicima. Opisale su ih kao prijateljski nastrojene, pristupačne i spremne da pomognu. Posebno su u regionu Dolenjske pohvalile nastavnike koji su tokom pandemije posećivali porodice i donosili im nastavne materijale.
Iako su neke majke ukazale na primere nejednakog tretmana, posebno u ocenjivanju znanja ili rešavanju sukoba s učenicima iz većinske populacije, većina tih slučajeva nije bila direktno povezana s etničkom pripadnošću dece.
Izdvojeni izazovi
Iako su rezultati istraživanja ohrabrujući, ne smemo zanemariti ni neka manje prijatna iskustva. Neki učenici i majke su prijavili slučajeve diskriminacije i nepoštenog ocenjivanja, u kojima su nastavnici romskim učenicima davali niže ocene za isto znanje ili im zadavali lakše zadatke. Takva praksa dovodi do sniženih očekivanja od romskih učenika i uskraćuje im jednake šanse za uspeh od onih koje imaju njihovi vršnjaci.
Autori istraživanja su naglasili da su podizanje svesti i dodatna obuka za nastavnike ključni za bolju integraciju učenika romske nacionalnosti u slovenački školski sistem. Smatraju da bi bilo korisno u programe obrazovanja budućih nastavnika uvrstiti više sadržaja vezanih za romsku kulturu, specifičnosti romskih zajednica i metode rada u multikulturalnom okruženju. Takođe ističu važnost razvoja socijalnih i interkulturnih kompetencija kod nastavnog osoblja, jer samo nastavnici koji razumeju specifičnosti različitih kulturnih pozadina mogu efikasno stvoriti podržavajuće i bezbedno obrazovno okruženje za svu decu.
Zaključak
Istraživanje pokazuje da mnogi romski učenici u Sloveniji imaju dobra iskustva s nastavnicima i da većina nastavnika nastoji da uspostavi odnose zasnovane na podršci i pravičnosti. Ipak, i dalje postoje pojedinačni slučajevi nejednakog tretmana i zahtevaju više pažnje i konkretnih mera. Važno je isticati pozitivne primere inkluzije, ali istovremeno obraćati pažnju na prepreke koje mogu sprečiti romske učenike da ostvare ravnopravno uključivanje i napredak u školskom sistemu.
